Молитва

Молитва је уздизање ума и срца ка Богу, човеков унутрашњи разговор са Богом исказан у побожним речима и праћен спољашњим знацима као осењивање крстом, клањање и клечање. У старозаветно време пророк Исаија је рекао: Тражите Господа, док се може наћи; призивајте га, докле је близу (Ис. 55,6).

Свето Писмо пружа мноштво примера како и из којих разлога су се светитељи молили и каква чуда су постигнута њиховим молитвама. Јеванђеље нам говори како се Христос Спаситељ молио и учио оне који верују у Њега како да се моле: Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се (Мт. 7,7). Христос је учио Своје Апостоле да се моле нашем Оцу (Мт. 6, 9-13). Сви важни догађаји у животу нашег Спаситеља били су праћени молитвом и Он је, често у потпуној самоћи, провео целе ноћи у молитви.

После Вазнесења Господа нашег Исуса Христа на небо, Свети Апостоли су се такође једнодушно молили. Они су се усрдно молили кроз њихов напоран живот и заповедили су свим Хришћанима да се моле без престанка (1 Сол. 5,17). Гоњени због њиховог веровања у Христа, први Хришћани су умирали са молитвом на уснама. Св. ап. Павле каже: Не брините се ни за што; него у свему молитвом и мољењем са захвалношћу казујте Богу жеље ваше (Фил. 4,6). Свети Оци и Учитељи Цркве имали су велико искуство у молитви и дали су сјајне примере молитве и правила за молитве. Дугогодишња историја Хришћанске Цркве је чврсто заснована на молитви као своме камену темељцу.

Како је света, важна и потребна молитва за нас! Она је управо наша духовна и дневна потреба. По речима Филарета Московског (+19. новембра 1867.), молитва је дисање (за) духовног човека. Као што се телесним дисањем увлачи околни ваздух, и црпи из њега животну снагу, тако и душа себе отвара молитвом ка Свемогућем Светоме Духу и прима живот и духовну силу од Њега. Св Јован Лествичник каже да је, у суштини, молитва човеково присуство и сједињење са Богом. У молитви човек -, који је створен по слици и обличју Божијем, комуницира у вечном животу у Богу. Од свих наших дела, само је молитва та коју не остављамо на земљи у часу наше смрти, само ће молитва ићи са нама у живот вечни иза гроба. Зато св. Јован назива молитву мајком и краљицом (свих) врлина која лечи душу од греха, који je разједа као чир, и припрема је (душу) за упокојење.

Молитва је божанска хаљина (одећа) која облачи нашу душу у духовну лепоту, она даје поуздану одбрану против свих замки постављених од стране нашег древног непријатеља, Ђавола. Молитва је просвећење ума, спасоносна котва у мору живота, узнемирена безбројним несрећама и невољама. Молитва је драгуљ који је остао у нашој природи од своје богомстворене савршености. Молитвом човек уздиже себе од земаљског до небеског и божанског; она просветљује ум, чисти савест и мења наше целокупно биће на боље. Али молитва није само врхунац духовног уздизања. Она је такође пут до тог врхунца; она је дневна духовна вежба за Хришћанина. Молитва подкрепљује и ојачава човекову ревност за борбу са грехом и његовим страстима. Кроз молитву Бог даје човеку благодатну силу да би у своме животу могао да поднесе сваку несрећу. Молитва чини лаким све оно што нам изгледа тешко. Св. Јовам Златоусти каже да не постоји ништа што је истинскије или снажније од молитве, нити јој је ишта равно.

Старозаветни праведници су гасили ватре и кротили дивље звери молитвом. Данас, такође, она чини безопаснима све огњене стијеле нечастивога (Еф. 6,16), јер Господ је близу свијех који га призивају... у истини (Пс. 145,18). Човек је слабашан и ограничен и стога стално има потребу за Божијом помоћу. Никакво добро не може се постићи, или чак зачети без молитве. Она брани од зла све оне који су добри, даје стрпљење онима у несрећама, и утеху онима који су у жалости. Непостоји нико коме усрдна молитва није помогла. Молитва је тежња нашег ума, срца, мисли и жеље према Богу, која стоји пред лицем Божијим и директно са Њим комуницира. И као што је заједница са Богом велики благослов, и сам човеков живот, тако би и молитва требала да буде наша основна потреба. темељна нужда за нас.

Будући да смо лењи и слабе воље, дух молитве нас је напустио, и изгледа немогућ задатак. Изгледа нам немогуће да се непрестано молимо. Али уствари од нас самих зависи да ли ћемо молитвом усвојити манир освећења свих наших акција. Св. Јован Лествичник каже да у молитви прво треба да одагнамо мисли оног момента када се појаве, затим треба да усредсредимо свој ум на речи које изговарамо или мислимо, и на крају, савршеност у молитви је узношење ка Господу.

Навика на молитву постиже се упорном вежбом. Свака духовна вјештина која се усрдно вежба расте у снази; ако се не вежба, она слаби и опада. Човек који заборавља да молитва постоји, сматра да се је веома тешко ставити у молитвено расположење, бар и за неколико момената, и да је теже да уздигне свој ум и срце на Небо. Човек треба за молитву да буде духовно расположен. "Хришћанин који не може да се моли јесте у опасној ситуацији и заслужује сажаљење. У својој срећи он је арогантан и горд, у несрећи он је потиштен и малодушан, у грешкама нема ментора, у својим слабостима нема потпоре, а у испаштању нема пријатеља."

Без помоћи Духа Светога не можемо променити своје зло срце, обновити наш пали дух, одбити нечисте жеље или заувек уништити самољубље. Све је то изнад наших људских моћи. Само Божанска благодат може да измени и преобрази све. Да би примио ову благодат, човек треба да се непрестано моли. Једино молитва брише све оно што је зло и мрачно у људској души, оживљава и даје снагу свему што је чисто, истинито, племенито и лепо. Молитва укроћује страсти, чини срце њежним, смирује душу, и чак мења тело, које постаје мање земаљско и тешко, и тада молитва долази са лакоћом ономе ко се моли. Према блаженом Августину, онај ко зна како добро да се моли, зна добро да живи. Хришћанин храни себе кроз молитву, он се ослања на молитву, и у њој он излива своје срце Богу, испољава своје мисли, осећања, намере и жеље. "Добра молитва је увек Божија милост и дар благодати," учи св. Теофан Затворник. Стога је потребно да, пре почетка молитве, тражимо од Бога да нас научи како да му узнесемо молитву чистим и смиреним срцем, и да нам подари велики, благодатни дар молитве – и да га тражимо као што је и Апостол тражио: ... Господе, научи нас молити се (Лк. 11,1).

Игуман ПАЛАДИЈЕ (Шиман)

Објављено 09 Feb 2009 од Администратор