Историјат
Платон,
епископ бањалучки
(1939-1941)
Епископ Платон (у свијету Миливоје Јовановић) рођен је у Београду 29. септембра 1874. од оца Илије пјешадијског поручника и мајке Јелке рођ. Соколовић. Због природе занимања породица је мијењала мјесто боравка, па је млади Миливоје, своје основно и гимназијско образовање добио у Врању и нишу, а потом се 1893. уписао у Београдску богословију.
>> МОНАХ ПЛАТОН >
На јунском засједању Св. архијерејског сабора 1936. године, архимандрит Платон је изабран за викарног епископа патријарха српског, са титулом епископа моравичког. Нови епископ разрешен је претходно старјешинства у манастиру Крушедолу али је задржао обавезе у Манастирској штампарији и Гласнику.
Хиротонисан је у Сремским Карловцима 4. октобра 1936. године, од патријарха Варнаве, митрополита загребачког Доситеја и Атанасија, поглавара Руске заграничне цркве, епископа: бачког Иринеја, сремског Саве и бостонског (руског) Макарија.
На овом положају епископ Платон остаје две године. Управо у ово вријеме пада конкордатска борба у којој је, како је већ речено, он узео активно учешће.
Државна власт му је стављала на терет оштре ријечи изговорене против исте, на парастосу патријарха Варнаве.
За епархијског архијереја Охридско-битољског, изабран је 22. јуна 1938. године, а свечано устоличен у Битољу 4. септембра 1938. године.
Нажалост, ни на овој дужности није прошло без одређених трзавица. Наиме, стање у епархији Охридско-битољској било је врло тешко и извесан број парохијских свештеника био је јавно незадовољан – новим архијерејем, а што је изазвало реакцију епископа Платона, те је свог претходника на епископској катедри, јавно критиковао у проповиједи у храму, пред великим бројем вјерника. Иако је овај случај ускоро био ријешен на задовољавајући начин, дошло је до премјештаја епископа Платона на епархију бањалучку 8. децембра 1939. године. Министарство правде је намјеравало да пензионише епископа Платона, па су не само из Бање Луке, него и са стране чињени потези да у својој новој епархији не буде примљен. На срећу до пензионисања није дошло, и да би избјегао све евентуалне сметње које би могле доћи из Бање Луке, епископ Платон је ненајављено стигао у своју Епархију и 1. октобра 1940. године и без устоличења преузео дужност епархијског архијереја.
Био је то јединствен случај у Српској цркви, између два свјетска рата, па је овим поводом Свети архијерејски синод донео одлуку да се: ”прекрати убудуће са оваквом праксом и неуобичајеним начином у цркви ступање на катедру”. Иако расположење у Бањој Луци није било повољно према епископу Платону са неколико својих мудрих архипастирских потеза, ситуација се брзо промијенила у позитивном правцу. Они који су га нападали и били његови противници и не познавајући га, сада су му прилазили са поштовањемм и уважавањем. Изгледало је да ће брод Бањалучке епархије запловити сигурним и мирним водама и да ће нови Архијереј моћи несметано наставити тамо гдје су његова два еминентна претходника стали.
>> II СВЈЕТСКИ РАТ >
У овом судбионосном времену кроз које се назирало свенародно страдање, а које је Владика у пуној мјери осјећао и преживаљавао, треба додати и његово погоршано здравствено стање које га је држало у болесничкој постељи. У једном приватном писму од 2. маја 1941. године, он пише: ”Треба да се опоравим са здрављем. Доста ме је грип намучио и исцедио... Даље не знам ни да пишем... ни да мислим. Упро сам поглед у Небо и Бога и нека милост Божија буде...”.
>> СТРАДАЊЕ ЕПИСКОПА ПЛАТОНА >
Послије убиства епископа Платона, усташки стожерник Виктор Гутић, завео је ”Повјереништво за Православну цркву Епархије бањалучке” и за повјереника је именовао проту Душана Мачкића, пароха бањалучког. Овај незаконити чин није могао проћи поред живог Владике. Настаје општепознато вријеме усташке страховладе у којој су прије свега Срби били стављени ван закона, а прва звјерска убиства и прогони били су намијењени православном свештенству.
Послије изградње Саборног храма Свете Тројице у Бањој Луци, земни остаци епископа Платона, пренесени су из војничког гробља у крипту ове цркве гдје и сада почивају.
>> СВ ПЛАТОН БАЊАЛУЧКИ >