Историјат
Страдање епископа Платона
Болесног и изнемоглог епископа Платона, усташе су ухапсиле ноћу између 4. и 5. маја 1941. године и заједно са протом Душаном Суботићем, парохом градишким, аутом одвезли путем Бања Лука – Котор Варош. Мучитељи су их одвезли шест километара од бања Луке, до иза села Врбање и ту на обали истоимене ријеке ”најприје измучили на најокрутнији начин (чупали браду, резали нос и уши, резали бутове и сипали со у месо) и тек касније убили и бацили у ријеку Врбању”. Безживотна тијела пливала су низ ријеку Врбању која се улива у Врбас и тек послије двадесет дана пронађено је тијело епископа Платона у Кумсалама, довезено у мртвачницу и по наређењу власти сахрањено на бањалучко војничко гробље у Борику, 24. маја 1941. године између 16 и 17 часова, без икакве пратње и црквеног обреда. На дрвеном крсту, по свједочанству учевидаца, није било никаквог натписа. Два дана касније пронађено је и сахрањено тијело проте Суботића.
Истог јутра када је епископ Платон одведен, архијерејски замјеник прота Саво Рађеновић и члан Црквеног суда прота Петар Рађеновић, отишли су у усташки стожер да траже објашњење о хапшењу епископа и његовој даљој судбини. Примљени су тек сутрадан, 6. маја, на Ђурђевдан у 13 часова, а примио их је лично стожерник Виктор Гутић. Кад је чуо разлог љиховог доласка рекао им је: ”Шта хошете ви? Ништа немате да ме питате, нити ја хоћу да вам шта кажем. Нема Срба више, не познајем Србе. Губите се одавде. Ово је срце Независне Државе Хрватске, а срце треба очистити од отрова. Ви сте тај отров. Доста смо вам ми овда давали гостопримство ових задњих 250 година, више вам га не дамо”.
Горка судбина епископа Платона, послије оваквог одговора, јасно се назирала.
По сведочанству муслимана Хамдије Афгана који је заузимао високи положај у Бањој Луци и самим тим морао бити добро обавијештен, епископа Платона и проту Суботића, одвели су и убили тројица усташа, један муслиман и двојица хрвата римокатолика. Он пише Ристи Томићу: ”Подајте парастос владици Платону и проти Суботићу, јер су их убили Ђелић, Мирко Ковачевић и Нико Чондрић, јер се тако излануо Мирко пред Јованом Ковачевићем, и да су се на њима учили гађати из револвера”.
Поменута тројица усташких убица били су Осман Ђелић, муслиман из Бање Луке, стар око 36 година, иначе Гутићев тјелохранитељ, Мирко Ковачевић Хрват – римокатолик из Бање Луке, стар 35-38 година и Нико Чондрић Хрват – римокатолик зи Бање Луке. Ваља напоменути да је ”Јован” Ковачевић, пред којим се ”излануо Мирко” уствари био муслиман са именом Адем Ковачевић, родом из Бање Луке, а надимак ”Јован” је добио због дружења са Србима. Колико је у том дружењу било искрености сада је сасвим јасно.