УГАШЕНИ МАНАСТИРИ ЕПАРХИЈЕ БАЊАЛУЧКЕ

Поред сада, пет постојећих дејствујућих манастира (Гомионица, Крупа на Врбасу, Липље, Моштаница и Ступље), на данашњем подручју Епархије бањалучке1, историја и живо народно предање, памти још четири давно угашена манастира: Ђурђевац и Милошевац код Приједора, Карановац код Градишке и Осовица у Мотајици, између Кобаша и Прњавора. Историјски подаци о овим манастирима су врло оскудни, а народно предање, иако драгоцјено, недовољно и непоуздано, па се о њима зна тек по имену и локалитетима гдје су се налазили, које понекад прате одговарајући географски топоними околних мјеста.

Нажалост, наука, а прије свега археологија, мало се бавила овим историјским локалитетима, како би нам пружила поузданије податке и сигурније доказе о овим манастирима, времену њиховог настанка и рушења, као и архитектонским одликама. Док се то не догоди, записаћемо о овим угашеним манастирима оно што нам је данас познато.

* * *

Обнова насилно порушених и запустјелих средњoвјековних манастира и цркава је приоритетни задатак који данас стоји пред Црквом у Бањалучкој епархији. Обнове које су у посљедње вријеме извршене на нашим манастирима и црквама брвнарама, а посебно успјешна реконструкција потпуно разрушеног историјског манастира Ступље, показују да је то могуће учинити у овом нашем времену, разумије се уз много воље, труда, смисла и одрицања. Управо онако како су то радили наши преци.

  М.И.