ЖИТИЈЕ СВ.РОМАНА МЕЛОДА
(1/14 октобар)
Св. Роман се родио око 470. године у граду Емеса
(данас Хомс), у Сирији, од родитеља ни славних ни богатих, али благочестивих и пуних љубави.
Тако је и мали Роман одрастао срца пуног љубави према Христу Господу, којем је тежио да угоди чистим и праведним животом колико год је то било у његовој моћи.
Још као дјечак служио је као чтец у цркви у Емесу.
Чим је мало стасао замонашио се и постао параномар цркве Васкрсења у Бејруту.
Та дужност је подразумјевала да се стара о чистоћи храма, да звони на молитву, те да пали и гаси кандила. Много је постио и знао је проводиити читаве ноћи стојећи на молитви, први је долазио у храм, а последњи излазио из њега.
Касније, Роман оде на службу у цркву Пресвете Богородице у Цариграду у којој се чувао Омофор Пресвете Дјеве.
Патријарх цариградски, свети Јевтимије бијаше веома поносан на свог младог чтеца Романа због његовог чистог и светог живота. Видећи његове подвиге и његову посвећеност служењу у цркви, врло брзо га постави за параномара највеће цркве у православном свијету - свете Софије. Осталим клирицима, чтецима и појцима се ова одлука није нимало допала, јер је младом и неуком Роману патријарх давао исту плату као и њима, много ученијим и надаренијим. Били су превише поносни на своје гласове и своје способности да стварају црквене пјесме и химне да би прихватили тако неискусног придошлицу. Притом, Роман није имао скоро никакво књижевно и теолошко образовање, или таленат за музику и пријатан глас.
У то доба празнична јутрења су се веома разликовала од оних какве данас знамо: за вријеме службе појани су псалми и стихови из Старог завјета, а онда би појац изашао посред цркве и пјевао химну звану кондак, много дужу од кондака какви су данас и пјесмом појашњавао смисао празника који се славио. Врло често појци су на лицу мјеста стварали пјесме кондака, а народ би припјевао рефрен. Положај појца био је веома цијењен због тога, јер је таква пракса захтијевала велико теолошко, књижевно и музичко образовање, а да не спомињемо таленат.
О Божићу врата св. Софије су се отворила за многобројне поклонике. Нарочито за Бадње вече, свеноћно Бденије се служило веома свечано, јер је сам Цар Анастасије са својим дворјанима присуствовао служби. Дошао је и сами Патријарх. Када је дошао ред да појац изађе и отпјева Божицну химну, љубоморни појци гурнуше Романа на амвон Саборног храма. "Ако си довољно добар да будеш појац Велике цркве", говораху они заједљиво, "онда изађи и чини што и сви ми - отпјевај прикладну химну". Св. Роман као залеђен стаде пред толиким народом и узвишеним званицама: грло се осушило, ниједна мисао да му падне на ум, нити један звук да крене из грла. У тој тишини народ је чекао шапћући и смијешећи се. Најзад, очију пуних суза Роман побјеже, кријући се иза бројних појаца.
По завршетку службе, он остаде сам у мраку цркве пун туге због немилог догадјаја, стаде пред икону Мајке Бжзије и завапи "О, Блага Мати...помагај!... Како ја јадан и неук да величам Твог новорођеног Сина?..."
Тако молећи се усрдно и дуго, заспа. Одједном му се указа Утјешитељица, Пресвета Богородица, како улази у његову келију, у једној руци носећи мали свитак папира и прилазећи му благо рече: "Отвори уста." Потом му стави свитак папира на језик и заповједи да га прогута. Роман послуша и одмах се пробуди утјешен и пун небеске радости, с душом испуњеном ангелским појањем и божанственим химнама.
Када је свануло почела је Божићна Литургија. Након читања дошао је тренутак да појац иступи пред народ, а он без оклијевања стаде посред цркве и запјева снажним, чистим и предивним гласом најславнију химну Божића - "Дјева днес", кондак Божића који се до данас поје у цркви. Сви су у чуду слушали тај ангелски глас и дубоку теологију химне коју дотад нису чули. Након службе Патријарх похита да га запита шта се то десило с њим, одакле му тај ангелски глас и ко га је научио ту предивну химну, он му смирено исприча своје чудесно виђење. Остали појци, потресени чудом којем су били свједоци, падоше на кољена пред њим тражећи опроштај за сва своја недјела према угоднику Божијем.
Након тога би постављен за протопсалта (вођу појнице), а касније и за ђакона цркве Свете Софије у Цариграду. 1. октобра 555. године у Цариграду св. Роман се преселио ка Ономе коме је читавог живота појао химне - своме љубљеном Господу.
Свети Роман је написао преко хиљаду кондака, икоса, тропара и осталих црквених химни које се до данас користе, и ушао и у историју свјетске поезије као један од највећих пјесника свих времена. У читавој васељенској цркви сматра се свецем - небеским заштитником појаца и хорова. Данас када присуствујете црквеним службама на веће празнике, знајте да је неке од појаних пјесама написао управо св. Роман Мелод.
>>>Новости хора >
>>>Црквени хор св. Роман Мелод>